misliLica

Na putu „do kafe” dešava se život!

Svaki put kad otvorim mini notes u koji beležim obaveze poput čestitanja rođendana, rasporeda sastanaka ili spiska neophodnih namirnica za frižider, setim se koliko dugo planiram nekoliko „kafa“ koje nikako da se dese - ne zato što nemam kafu u kući, nego valjda zato što ne stižem.

Kao da nam je većini već ušlo u naviku da sastajanju sa prijateljima dajemo naziv „kafa“, bez obzira pijemo li sok, gaziranu vodu, vino ili ništa, bez obzira viđamo li se u kafiću, kod kuće, šetamo li u parku ili na nekom sasvim drugom mestu. Naprosto, došlo je do masovnog usvajanja fraze „viđanje na kafi“. Kafa je, čini mi se, oduvek simbolisala susrete sa dragim ljudima, analizu svih noviteta koji su se desili od prethodne kafe, savetovanje o ljubavi, pregovaranje o novom poslovnom poduhvatu, upoznavanje sa devojkom s kojom se dopisujete, pauzu na poslu, bežanje sa predavanja, razumevanje, proslavljanje, okupljanje... I sve to na čuvenoj kafi. Milioni ljudi sastaju se svakodnevno, ali manje iz želje da popiju baš taj napitak, a više zbog svih onih srećnih ili manje srećnih momenata koje delimo sa drugima, a koji čine život.

Koje su vam prve asocijacije na pomen kafe? Kolumbija, celo zrno, miris, C, komšinica, ljubav, pauza, uživanje, ukus ili jutro, kao meni? Prošlo je nekoliko godina od kada se rodila neraskidiva ljubav između kafe i mene. Bilo je to na svakodnevnom putu do tadašnjeg posla, na kom se osim te kafe, dešavao ceo jedan život. Jutarnja šetnja do kancelarije, suncem okupana Knez Mihailova, brzi koraci ljudi oko mene koji zasigurno negde žure, hitaju i hrle. Tako sam i ja hitala za mirisom koji mi kreira ostatak dana, za osmehom zaposlenih kada otvorim vrata kafeterije u 7:52h, osećajem topline i sigurnosti, ukusom koji traje i traje. „Dobro jutro, crna srednja moka“, bila je moja lozinka za otključavanje svakog novog dana. I danas, kada razmišljam zašto je to tako, znam dobro da nije samo zbog potrebe za kofeinom ili nije uopšte zbog toga. To je zbog ljudi, momenata, situacija, priča, atmosfere, navike, ukusa, potrebe... Na putu do te kafe prelazila sam uvek isti put, ali put koji je uvek bio prekriven novim pričama, novim licima, podjednako dobrim, ali nikad istim ukusom. Put se uvek završavao ljubaznim pakovanjem moke u ambalažu za poneti i uvek novim udarom pečata na bonus karticu. Bam!

Mnogi ne primećuju ili odbijaju da priznaju da su obaveze poput „kafenisanje sa“ sve ređe u našim notesima. Verovatno zato što smo se čuli sa prijateljima preko Whats app-a, poslali smo im neku skoriju sliku preko Viber-a da ne zaborave kako izgledamo, te većeg razloga za viđanje nema. Uhvaćeni smo u koštac sa vremenom, u kojem se kafa pije samo da bi se povećala budnost. Zaboravili smo sve ono što ovaj napitak jeste, što pruža i što uz njega proživljavamo. Neko ipak nije i još nas podseća na to. Retki brend koji je uspeo da na tako jednostavan i direktan način poveže pomenuti problem i sve ono što kafa simboliše, jeste Starbucks, u svojoj prvoj globalnoj brend kampanji Meet me at Starbucks. Ako kao efikasnu poruku oglašivača danas ocenjujemo onu koja pre svega na pravi način prenosi ličnost i karakteristike brenda, šalje konkretnu informaciju i poziva nas na akciju, ima globalnu primenljivost, primenljivost na više različitih kanala, onda je agencija 72andSunny defintivno uspela u svom zadatku.

Kampanjom Meet me at Starbucks, brend je uspeo da ispriča priču svog proizvoda na potpuno drugačiji način. Nije se bavio svojim performansama i povoljnostima, već je osluškivao svakog od nas ponaosob. Odlučio je da ispriča svoju priču slušajući priče svakog pojedinca na celoj planeti. Po prvi put, brend je kreirao globalnu kampanju, podjednako verodostojnu i za Rio de Ženerio, Beč, Peking, Bombaj i za mnoge druge gradove. Starbucks nam pokazuje da se milioni ljudi svakodnevno sastaju, smeju, plaču, stvaraju i dele najrazličitije momente. Ma koliko god bili razdvojeni kilometrima, kulturama, društvenim uređenjem, postoji nešto što nas spaja, briše sve razlike i čini nas ipak samo ljudima - ljudima koji proživljavajući momente proživljavaju život. Milion razlog za slavlje, suze, smeh i tugu desilo se jednog dana u 28 Starbucks kafeterija u 28 različitih gradova, samo zato što su se ljudi sastali, pričali i omogućili da se oko njih dešava život. To je i poruka ovog brenda – vi i vaši susreti kreiraju i pričaju priče, vi ste junaci, a Starbucks samo dobar domaćin vaših pričanja.

Meet me at Starbucks: https://www.youtube.com/watch?v=9300ZA1z74Y#t=40

Kada je ličnost brenda čvrsta i konzistentna, brend se lako prepoznaje bez obzira koja je kampanja u pitanju i koja agencija je kreator. Osim pomenute kampanje, Starbucks nam je u skorije vreme ispričao još jednu priču uz pomoć agencije BBDO Njujork, poslao nam istu poruku na nešto drugačiji način. On nas podseća da bez obzira na mnoštvo novih kanala komunikacija i vrsta chat-ova, pojedine priče možemo razumeti samo pogledom oči u oči. Susret i živ razgovor je ono što čini pravo razumevanje, a izraz lica sagovornika sam će nam reći da li je naša poruka „viđena“ ili samo „poslata“. Kafa je ta koja pravi razliku između pisane i izgovorene reči, pogledi su ti koji stvaraju razumevanje. Kucanje slova ipak nikada neće biti ekvivalent živoj reči, na nama je samo da to i shvatimo.

"Apology" Starbucks kampanja: https://www.youtube.com/watch?v=X-em3Y2HyeE

Ovu priču sam vam ipak ispričala tipkajući na tastaturi, bez mogućnosti da vidim izraze lica čitalaca i koristeći kanal koji je sam po sebi virtuelan i bez osećanja. Ali pričajući ovu priču, odlučila sam da odem na makar dve kafe do kraja nedelje. Ne samo da bih precrtala dve stavke u notesu, već da bih proživela neke nove momente i „ulovila“ u njima inspiraciju za naredne tekstove.

Sometimes the best way to connect is to get together.  

J.